O obrazovanju

  • 0 comments
ramona-ručnov

(Jutarnji program, TV Hapy, juli 2017. god.,  autor i voditelj Alisa Jovanović)

  • Šta mislite o današnjem obrazovanju?

Naše današnje obrazovanje ima mnogo izazova. Samim tim što se nalazimo u društvu sa puno izazova, to se sve odražava na našu školu, na porodicu, prema tome i na obrazovanje. Nije situacija jednostavna, nije danas jednostavno ni biti roditelj, nije jednostavno biti nastavnik… Smatram da je danas hrabrost raditi u školi s obzirom na razne manifestacije, koje se realizuju u školama, a koje su produkt našeg društva.

 

  • Čini se da danas nikome nije stalo do reforme obrazovanja iako se mnogo priča o tome. Tu postoje mnoge studije… Ljudi, koji se bave obrazovanjem, kažu da bi trebalo da dođe do reforme u obrazovanju. Kako Vi razmišljate o tome? Da li je to nešto što bi trebalo sistematski odraditi ili da to bude nešto ad hok?

Kada je u pitanju obrazovanje i naše školstvo ništa ne može da bude ad hok! To mora biti sistemski urađeno. To podrazumeva: kadar, plan, sredstva… Verujem da je sadašnji ministar jaka ličnost, čovek sa terena, te da može da uradi mnogo toga. Jedan čovek ne može sve da uradi, ali dobili smo čoveka na samom vrhu i ja verujem da mnoge pojave mogu biti iskorenjene.

 

  • Sa jedne strane imamo sjajnu decu iz Matematičke gimnazije. A, imamo situaciju da, kada naša deca odu u inostranstvo, na testovima ne odgovore očekivanjima. Zapravo, nema onog da se pomoću naučenoga snalazimo u praksi.

Matematička gimnazija je od nacionalnog značaja. Moje kolege, koje rade u toj školi, kao i uprava matematičke gimnazije, se trude da svojim radom, zalaganjem, održe nivo, koji su postigli. Za našu matematičku gimnaziju znaju i institucije u inostranstvu.

Kada je u pitanju praktično znanje, koje naši đaci treba da pokažu, mislim da se dobro kotiraju u inostranstvu, pa i kod nas. Kod nas je sve u sistemu. Ako sistem u jednoj školi pokaže da mu je stalo do dece i njihovog školovanja, nastavnici će se potruditi da učenici postignu rezultate.

 

  • Bliži se mesec avgust i školska godina. Škole su dobile pravo da mogu izabrati izdavača udžbenika, iz kojih će učiti naša deca. Koliko je to dobro?

Mi smo hteli da liberalizujemo naše tržište kada je u pitanju izdavaštvo. Samim tim smo dozvolili da na tržište izađe mnogo izdavačkih kuća. Postavljam pitanje kredibiliteta bar 60% tih izdavačkih kuća, pri čemu se veoma oseća, da se Zavod za udžbenike, naša tradicionalna izdavčka kuća udžbenika, malo više ignoriše, a nekim drugim izdavačkim kućama daje se poseban značaj.

 

  • Živimo u vremenu kada su devalvirane diplome, da živimo u moru plagijata. Kako da se osoba, koja pošteno zaradi svoju diplomu, i dođe na tržište rada, takmiči sa svim onim ljudima, koji je okružuju, a koji su zaradili svoju diplomu na način, na koji su smatrali da treba?

Svi mi radimo po savesti i znanju. Ja sam treća generacija prosvetnih radnika i ja ne mogu da se ponašam na način, koji ste sada naveli. Dat mi je primer od bake, deke, od roditelja, i takav primer dajem i svojim đacima. Moramo stajati iza svog rada. Moramo stajati iza svoje diplome. Ne zna se šta će sutra da bude. Danas je, možda, moda da dođemo lako do diplome, ali ja bih se, ipak, vratila našim vrednostima, koje ne gube na značaju. Ovo je samo trenutno…

 

  • … i proći će u jednom trenutku.

Sigurno je da će proći, jer postoje vrednosti, koje ne tamne. Moda je deo trenutka… Ipak, škola, diploma… Ja mogu da završim nešto, ali da li ja mogu da pružim znanje i praktičan rad kada se zaposlim. Sve dođe na videlo.

 

  • Poslodavci govore da ne mogu da nađu radnike, koji znaju svoj posao.

To je česti slučaj… Toliko diploma, a ne možemo da dođemo do nekog dobrog stručnjaka.

 

  • Danas smo došli u situaciju da imamo više menadžera, nego stručnjaka.

Da bi neko bio menadžer, on mora da bude čovek sa terena. Ja sam završila master – menadžment u obrazovanju, ali nakon osamnaest godina radnog staža. Imala sam šta da pružim i mogla sam da razumem taj mendžment u obrazovanju upravo zato, što sam bila osamnaest godina na terenu, odnosno, poznajem školu, poznajem udžbenike, poznajem decu, poznajem materiju, kojom bih sada volela da se na jedan drugi način bavim.

 

  • U čemu roditelji greše kada je obrazovanje u pitanju? Sigurna sam da svako od nas želi najbolje za naše dete. Očigledno je da smo svi u situaciji da pravimo nekakve greške. Sta ste Vi sagledali kroz svoj rad: koje su to najčešće greške?

Pre svega bih posavetovala roditeljima da veruju stručnjacima u školi, pre svega PP-službi. Prilikom upisa deteta u školu, da ne slušaju po kuloarima ko je kakav učitelj, nego da pedagogu i psihologu, koji testiraju dete, prepuste odluku kojem učitelju će prepustiti dete naredne četiri godine. Pedagog sagleda temperament i sklonosti jednog učitelja, temperament i sklonosti deteta, i onda napravi spoj.

Drugo bih posavetovala roditeljima da na jedan sistematski način pristupe slobodnom vremenu svog deteta. Slobodno vreme ne znači haotično vreme, ne znači da dete može baš svašta da radi. Može sve da radi, ali ne i svašta. Ali, da to bude sa ciljem. Iza svake aktivnosti deteta mora da postoji konkretan pedagoški zadatak. Nije aktivnost, aktivnost radi sebe, nego iza toga moramo da imamo i cilj. Zašto dete upisujemo na sport i na koji sport? Zašto dete upisujemo u muzičku školu i koji instrument? O svemu moramo da razmišljamo.

 

  • Činjenica je da danas sve više govorimo kako su nam učenici agresivni i koliko su, na istu tu temu, nastavnici, profesor, učitelji nemoćni u nekim pojedinim situacijama. Kakva je vaša poruka roditeljima? Šta mi možemo tu da pomognemo, da situacija više ne bude takva?

Agresija je model ponašanja. Da se roditelji ne naljute, ali agresija dolazi iz kuće. Na tome treba da radi i učitelj i roditelj. Ovde bih podvukla značaj poverenja između roditelja i učitelja. Roditelj da se slobodno posavetuje sa učiteljem i da vidi i njegovu tačku gledišta: šta misli o njegovom detetu i  nakoji način zajednički da reše taj problem.

Kao da imamo jednu novu generaciju roditelja. Mi učitelji, kada dobijemo novo odeljenje, mi dobijemo i novu generaciju roditelja. Poručila bih roditeljima da veruju u stare vrednosti i da o tim starim vrednostima govore deci. Kao da smo se, pa čak i mi učitelji, odrekli tih vrednosti, da bismo mogli da opstanemo u sadašnjem trenutku.

 

  • Roditelji, svakako, ne bi trebalo da zaborave jednu ključnu činjenicu, a to je da se vaspitanje donosi iz kuće, a u školu se ide, pre svega, zbog obrazovanja.

Škola je temelj i vaspitanja i obrazovanja. Obrazovanje je uži termin od vaspitanja. Jeste da učenik uči tablicu množenja, latinicu i ćirilicu, ali učenik se uči i socijalizaciji, učenik se kulturološki formira… Tu ima više aspekata, na kojima škola treba da radi. Nije to samo da idemo u školu radi znanja. Ipak, vaspitanje se stiče i u školi.

 

  • To, naravno, ne znači da roditelji treba da zanemare svoju ulogu u vaspitanju svoje dece.

Danas biti roditelj uopšte nije jednostavno. Često govorim da Roditelj pišem sa velikim slovom R, s obzirom na vreme u kojem živimo. Danas je izazov biti Roditelj. Svaka čast onima, koji su se usudili da to i budu.

 

  • Imate li neko rešenje, neki metod u obrazovanju, koji biste nam ponudili, nešto što treba da bude svetla tačka?

Svetla tačka u ovom trenutku su sve one institucije, koje se bave slobodnim vremenom. Sistemski organizovano slobodno vreme znači: uspešno dete, kreativno dete, a jedna od takvih institucija jeste Kuća znanja, Centar za kreativnu edukaciju. Kuća znanja se predstavlja kao partner porodici, ne kao neka zvanična institucija, već kao partner, jer ima u svom Programu sve ono, što je potrebno roditelju i detetu za vaspitanje i obrazovanje od prvog do osmog razreda. A, to je: organizovano slobodno vreme, izrada domaćih zadataka, priprema za takmičenja, organizacija rođendana, edukativnih putovanja… Sve ono što čini jedno odrastanje deteta. Centar se bavi i praćenjem odrastanja deteta. Svako dete ima svoj portfolio, prati se razvoj deteta i sarađuje se sa roditeljem.

 

  • Želim da Vam se zahvalim i da Vam poželim puno uspeha u daljem radu, jer od Vašeg uspeha u radu zavisi kakvo će naše društvo biti!

 

Share Social

About the Author: kucaznanja